Gomolava je praistorijski arheološki lokalitet koji se nalazi kod Hrtkovaca, nedaleko od Rume, na levoj obali Save. Bila je naseljena tokom šest milenijuma i spada u red najpoznatijih lokaliteta u Evropi. Sam lokalitet je višeslojno nalazište koje obuhvata arheološke slojeve od kasnovinčanskog perioda, prekoeneolita i ranog bronzanog doba do gvozdenog doba, zbog čega ga arheolozi popularno nazivaju Tortom od civilizacija, a spada u red tel tipova naselja. Istraživanja lokaliteta su započeta 1904. godine, a sistematski radovi na Gomolavi su započeli 1953. godine i još uvek, sa prekidima, traju. Sam lokalitet se danas nalazi pod zaštitom države kao arheološko nalazište od izuzetnog  značaja, ali je i pored toga ugrožen rekom Savom koja ga spira, pogotovo u doba visokog vodostaja.

    *Pogled sa Gomolave na selo Hrtkovci

Najstarije naselje na Gomolavi, formirano je u doba mlađeg neolita. Njegove kuće su građene od drveta i gline sa pravougaonom osnovom, a uništeno je u požaru.

    *Rekonstruisana kućica iz doba Neolita

Bronzano doba karakterišu naselja sa trošnim poluukopanim kućama, koje se pripisuju Vatinskoj i Belegiškoj kulturi. Posle njih, u starijem gvozdenom dobu, jedno pleme, koje vodi poreklo sa istoka, podiže na Gomolavi svoju naseobinu koju su činile skromne kolibe. Njihovo trošno naselje zameniće, u mlađem gvozdenom dobu, kuće od pletera i lepa, uz koje je pronađen veći broj keramičkih peći i jama sa materijalom, domaćeg i italskog porekla.

Poslednji sloj na Gomolavi predstavlja rimska vila rustika sa nekropolom, a u srednjem veku, od XII do XV veka, se na tom prostoru nalazilo seosko groblje sa crkvom.

Festival Rimski dani

Festival Rimski dani

Manifestacija „Rimski dani“ održava se u jednom od najinteresantnijih sremskih sela Hrtkovcima.
Festival „Rimski dani“ ima za uzor starorimski festival Ludi Romani koji je za cilj imao proslavu završetka rodne godine.

    *Rimski paradni šlem pronadjen u Hrtkovackom ataru

    *Terakota

Festival se odžrava u dobrom raspoloženju i uz obilje lepe muzike, hrane i pića.

                            *Hrtkovčani odeveni u rimske oklope


Ovaj obnovljeni festival ističe u prvi plan lepotu šarolikosti naroda koji koji žive na ovim prostorima a sa željom da jednoga dana Gomolava, jedno od najstarijih nalazišta antičke arheologije zasija u svom punom sjaju.

     *Improvizacija Neolitskog letnjikovca

Hrtkovci

Hrtkovci su tipično ravničarsko naselje. Selo ima krstastu osnovu, jer je izduženo na jednoj strani duž doline Vranj, a na drugoj duž puta Ruma–Šabac. Taj oblik je donekle narušen izgradnjom nekoliko sporednih ulica. Selo čine četiri glavne ulice, koje se seku pod pravim uglom četrnaest sporednih širokih i ušorenih ulica.

    *OŠ ''Milos Crnjanski'' Hrtkovci

Hrtkovci, kao naselje, imaju izuzetno povoljan geografski položaj. Nalaze se u blizini većih gradskih i industrijskih centara, sa kojima su povezani asvaltnim putevima. Od najvažnijeg gravitacionog i administrativnog centra Rume udaljeni su 16 km, od Sremske Mitrovice isto toliko, a od Šapca 18 km. Od Novog sada su udaljeni 52 km, a magistralni put Novi Sad–Ruma –Šabac upravo prolazi kroz Hrtkovce. Svega 10 km udaljeni su od auto-puta Beograd–Zagreb. Sa ovim auto–putem, Hrtkovci su povezani već pomenutim putem preko Nikinaca do Pećinaca.

    *Crkva Sv. Georgija

Atar Hrtkovaca je nepravilnog oblika, a izdužen je pravcem jugozapad-severoistok. Dug je 13 km, a širok od 1,5 do 5 km. Površina atara je 41,3 km² i graniči se sa atarima Platičeva, Nikinaca,Buđanovaca, Rume i Jarka, dok zapadnu granicu atara predstavlja reka Sava.

              *Vatrogasni dom

Najveći deo hrtkovačkog atara leži na sremskoj lesnoj terasi, a samo krajnji, jugoistočni deo na aluvijalnoj ravni reke Save. Visine lesne terase blago opadaju od severa prema jugu, od 88 do 81 m nadmorske visine. Površina terase je blago zatalasana i na njoj se mogu rekonstruisati stare depresije prekrivene lesom. Aluvijalna ravan je od nje odvojena odsecima i pregibima, visokim oko 5 m. Široka je oko 2 km, a visoka od 75 do 77 m i na njoj su ostaci starih Savinih rukavaca i obalske gredice između njih. Značajan oblik reljefa je i dolina Vranj, koja kroz Hrtkovce prolazi pravcem zapad – istok, širine do 200 m i dubine od 3 do 4 m.

    *Crkva Sv. Klementa

Od nadzemnih hidroloških objekata u Hrtkovcima, ovde protiče reka Sava, koja čini zapadnu granicu atara, kanal Jaračka Jarčina, koji preseca severni deo područja, kanal iskopan duž doline Vranj i niz sporednih kanala za odvodnjavanje. U aluvijalnoj ravni Save ima manjih zabarenih površina. Freatske vode na lesnoj terasi duboke su od 3 do 5 m. U proleće se na nekim mestima dižu čak i do 2 m ispod topografske površine. Na aluvijalnoj ravni su pliće, tako da se često pojavljuju na površini i zabaruju depresije. Na istražnoj bušotini, južno od naselja, na aluvijalnoj ravni otkriven je debeo sloj druge izdani na dubini od 12 do 48 m. U selu, na bušotini dubine 200 m otkrivena su tri vodonosna sloja, a kaptiran je najdublji od 110 do 123 m, čiji je kapacitet 14 l u sekundi. 

 *Živa česma