Gomolava je praistorijski arheološki lokalitet koji se nalazi kod Hrtkovaca, nedaleko od Rume, na levoj obali Save. Bila je naseljena tokom šest milenijuma i spada u red najpoznatijih lokaliteta u Evropi. Sam lokalitet je višeslojno nalazište koje obuhvata arheološke slojeve od kasnovinčanskog perioda, prekoeneolita i ranog bronzanog doba do gvozdenog doba, zbog čega ga arheolozi popularno nazivaju Tortom od civilizacija, a spada u red tel tipova naselja. Istraživanja lokaliteta su započeta 1904. godine, a sistematski radovi na Gomolavi su započeli 1953. godine i još uvek, sa prekidima, traju. Sam lokalitet se danas nalazi pod zaštitom države kao arheološko nalazište od izuzetnog  značaja, ali je i pored toga ugrožen rekom Savom koja ga spira, pogotovo u doba visokog vodostaja.

    *Pogled sa Gomolave na selo Hrtkovci

Najstarije naselje na Gomolavi, formirano je u doba mlađeg neolita. Njegove kuće su građene od drveta i gline sa pravougaonom osnovom, a uništeno je u požaru.

    *Rekonstruisana kućica iz doba Neolita

Bronzano doba karakterišu naselja sa trošnim poluukopanim kućama, koje se pripisuju Vatinskoj i Belegiškoj kulturi. Posle njih, u starijem gvozdenom dobu, jedno pleme, koje vodi poreklo sa istoka, podiže na Gomolavi svoju naseobinu koju su činile skromne kolibe. Njihovo trošno naselje zameniće, u mlađem gvozdenom dobu, kuće od pletera i lepa, uz koje je pronađen veći broj keramičkih peći i jama sa materijalom, domaćeg i italskog porekla.

Poslednji sloj na Gomolavi predstavlja rimska vila rustika sa nekropolom, a u srednjem veku, od XII do XV veka, se na tom prostoru nalazilo seosko groblje sa crkvom.